[ Pobierz całość w formacie PDF ]

preliv tuðinskog, ali imali su i blagi prizvuk ljudskog.
Njihov izvor hitao je uz liticu. Dobra meta za leteæe maake. Oseæao ga
je pod sobom, oseæao je i dve maake airokih krila kako se usmeravaju ka njemu.
Sa neba dolete munja. Pogodila je liticu. Nije bilo uboda bola, nije
bilo nikakve reakcije - sve dok neato ne odgovori odozdo, kao da se munja
odbila. Od toga se dve maake prevrtoae i planuae, pretvorene u krilati po~ar.
`ta god da je dolazilo, bilo je straano. Najd~el se vrati meðu drveæe.
Krupno polumehanièko telo preðe preko ivice litice iznenaðujuæom
brzinom. Ialo je pravo na njega. Znao je da ne vredi da be~i. #I ja sam tebe
osetila#, javi se ono.
"Ne pamtim kad sam se poslednji put kupao", reèe Najd~el, ali znao je
ata je taj stvor mislio. Bili su ovde istim poslom, u smislu koji nezgrapne
reèi ne mogu da sadr~e. Veliki tuðinac pripadao je Mnogonoacima, tuðinskoj
vrsti koja je odavno nadrasla svoja prirodna tela i nadgradila ih. Ipak,
Mnogonoaci nisu po prirodi bili mehanièki. Mrzeli su maake, koje su odavno
pokuaavale da ih istrebe.
#Nosim èoveka koji bi ti bio od koristi.#
"Kako to?" Najd~el je i ranije sretao Mnogonoace, ali smatrao je da je
sa nekim toliko razlièitim najbolje biti oprezan.
#Tragaa za Biaopovima.#
"Ti si njihov... saveznik?"
#Moja vrsta je njihov saveznik, sada.#
"Poznajem tvoj Razred." Nije bilo smisla preduzimati mere zaatite protiv
ovog stvora; mogao je da ga ubije za tren oka. Odsutno je primetio da uopate
ne oseæa strah; kad bi imao vremena, mogao bi èak da oseti i nostalgiju za tim
oseæanjem. Sada ga je vrlo retko poseæivalo. "Seæam se vaaih Prosvetljenih, i
njihove veate diplomatije-koanice - da, jednom sam radio sa njima."
#Oni su me poslali ovamo.#
"Uvek su umeli da procenjuju."
#Toliko dobro poznajea naau proalost?#
"Donekle. A mnogo sam i èitao."
#Biblioteka.#
"Delom. Veæinu nisam mogao da pojmim."
#Da li znaa...#
"Da?" Elektronski glas ogromnog stvorenja imao je neobièan, viaeslojan
miris. Nesigurno je dodirivao duboko, drevno pitanje.
#Znaa li ko nas je stopio?#
"Mislia na meaanje dveju vrsta? To je bilo prilièno davno."
#Pre naae istorije.#
"Koliko se seæam, nismo bili mi."
Stvorenje je nehotice zraèilo zbrkanu reakciju: olakaanje, uzbuðenje,
sve proaarano tugom.
#Poèela sam da shvatam vaau vrstu. Nadala sam se...#
"Ne, ~ao mi je. Mi smo doali kasnije. Ovde smo samo skoraanji nezvani
gosti."
#Pa ko je onda?#
"Postoji reè za organske, Prirodne rase koje se nisu spojile sa maakama
- izumrle."
#Toga sam se i bojala. Ali... mi nismo izumrli.#
"Drugaèiji smo. Vas je te~e ubiti, a mi smo ostali ~ivi u Centru jer
maake ne znaju ata da poènu sa nama."
#Sada znaju.#
"Hm, pa imaa pravo. Biblijski."
#Vi nosite `ifre.#
"Èak i istroaeni starci kao ja, da - mada samo delimièno. Genetièke
greake i drift i joa neke tehnièke novotarije koje sam odavno zaboravio."
#Mogu da pomognem u tome. Moje puno nasledno duboko ime je
Kvat'jut'kal'ton.#
"Najd~el Volmsli. Tvoje ime svakako neato znaèi, ali moje je samo
etiketa koju su mi dali."
Ubijanje je u ravnici pod njima joa trajalo, ali sada su ga zaboravili.
Vrtlog krilatih maaki sada se spustio ni~e da dovrai posao. "Poæi æe za mnom
ako me nanjuae", reèe Najd~el, pokazujuæi ih. "Nemam odbranu kao ti."
#Ni ja kao ti.#
Neobièna aala. No, pticolike maake su se pribli~avale. "Ko je to?"
#Na brzinu su se prilagodili ovoj pseudo-planetnoj okolini. Nekada su
bili brzi pre~ivari.#
"Ah. Svetlojedi."
Jedan opali na njih. Zrak je zapalio drvo, a Najd~el je ostao ~iv samo
zato ato je Kvat istog èasa raairila atit, gust mehur elektromagnetne
energije, koji je proaarao ustalasani vazduh. U taj mah bio je dovoljan,
ali... "Izgleda da æu morati da iskoristim skrivene rezerve, Kvat." Najd~el
posla signal, neobièno æurlikav u njegovim èulima. Dobio je kolo za pozivanje,
i naravno nije imao pojma kako to funkcioniae.
#Neæu moæi joa dugo da te atitim...#
Prozirna ptica je ovog puta bila ogromna. U prvi mah Najd~elu se uèinilo
da je maaka, ali kada je dolepraala preko drveæa video je da je prozirna, kao
izaslanik Viaih. Lebdela je i zurila u njega prodornim oèima.
Najd~el preuze njeno brzo blip podataka. "Njihova krila, tih svetlojeda,
jesu li joa osetljiva na svetlost?"
Kvat je i dalje piljila u ogromnu nepticu sastavljenu od pokretnih,
zujavih taèkica. Na ovolikom uveæanju jasno se videlo da je sastavljena od
miliona sitnih èestica - ali Najd~el nije imao pojma jesu li to insektolika
biæa ili neato joa èudnije. Nikada nije mogao da to pojmi, mada je u poslednje
vreme èesto viðao ovu manifestaciju. Znao je da je fizièki oblik nebitan i da
zapravo ono ato le~i iza njega pokuaava da njemu i Kvat olakaa stvar. "Kvat?"
#Ovaj... da, tako je.#
"Dobro. To ona pita. Pojedinosti joj nisu jaèa strana."
To zapravo nije taèno, pomislio je, ali sve ima svoja ogranièenja.
Vremenjak nad njima iznenada planu u moænom, zlatno-narand~astom luku.
Nalet sna~ne svetlosti obori Najd~ela, i on ~urno otpuza pod najbli~e drvo.
Razabrao je da je svetlo uglavnom infracrveno, ali i vidljivi deo zamalo da ga
oslepi.
#Ah... ne...# Kvat se zavukla za njim u zaklon.
"Izgleda da cene jednostavna reaenja."
Sa drveta se airila para. Iznenadna magla je aiatala, a Najd~el je kroz [ Pobierz całość w formacie PDF ]
  • zanotowane.pl
  • doc.pisz.pl
  • pdf.pisz.pl
  • szkicerysunki.xlx.pl
  •